Pre godinu dana, u 50. godini, u Glušcima je iznenada preminuo Slobodan Gale Zablaćanski, jedan od istaknutijih umetničkih stvaralaca u Mačvi.
Rođen je 1965. godine u Glušcima, a slikarstvom se bavio još od srednjoškolskih dana. Istraživao je u nekoliko oblasti likovnog stvaralaštva – minijaturno primenjeno slikarstvo, živopisanje ikona, štafelajsko uljano slikarstvo, oslikavanje crkava i manastira, a poslednjih godinu dana pažnju domaće i svetske stručne javnosti i publike privukao je slikajući vinom, oživljavajući zaboravljenu renesansnu tehniku vinorela.
Slobodan Zablaćanski je bio i ekspert za vizantijsko hrišćansko slikarstvo. Usavršavao se na Hilandaru, a zbog poznavanja živopisa nagrađen je činom „Agio Zoografa“.
Učestvovao je na prvoj slikarskoj koloniji u Sovljaku 1998. godine, imao više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Pripadao je svom svojom dušom ovoj sredini. U svom velikom srcu imao je ljubavi za sve. Nesebično ju je delio. Bio je zaljubljen u svoju Mačvu. Često je odlazio, pa se vraćao. Iako ga mnogi nisu razumeli, ponekad nisu ni podržavali, on se ponosio svojim zavičajem i Mačvanima. Uvek je govorio da je rođen u Glušcima, gde najopuštenije stvara i gde ga sve inspiriše.
U rodnim Glušcima je oslikao crkveni hram, pored brojnih svetinja u Americi na čijim zidovima su zauvek ostale freske, njegovih ruku delo.
Dugo godina je bio jedan od najzahvalnijih saradnika Pozorišta „Janko Veselinović“. Kao autor potpisao je i brojne scenografije u amaterskim pozorištima širom Srbije.
Prerana smrt ga je otrgla u trenutku kada je bio na vrhuncu umetničke karijere.
Nekoliko meseci pre iznenadne smrti, u decembru 2014., u Bogatiću je priredio nesvakidašnju izložbu vionorela i demonstrirao somelijerske veštine.
Izložba i peformans već za Svetog Savu 2015. godine viđeni su u Parizu na „Svetosavskim danima“. Posle Pariza, bez trenutka odmora, ređale su se izložbe u Srbiji, Austriji, Nemačkoj… Iz cele Evrope su stizali pozivi.
Srce nije izdržalo. 26. aprila ujutro porodica ga je pronašla u večnom snu.
Navršila se godina dana kako je otputovao u naše sećanje. Veliki gubitak za porodicu i umetnost koja je ostala bez stvaraoca koji je već ostavio svoj pečat u likovnoj umetnosti.
I poznanike i prijatelje kojima zauvek ostaje u najlepšem sećanju.
Velika Umetnička i Duša od Čoveka.
D. Grujić
